Ajkula 5. deo
Terapeutski centar – Okean
Oko 269 miliona ljudi širom sveta redovno se drogira.[1]
U nedavno objavljenoj studiji u časopisu o eksperimentalnoj biologiji, naučnici u Češkoj istraživali su kako metamfetamin, droga koja se sve više koristi, utiče na divlju rečnu pastrmku.
BBC, 16. 08. 2021.
Naučnici u Velikoj Britaniji 2019. godine pronašli su kokain kod slatkovodnih škampa u svih petnaest reka iz kojih su uzorci uzeti.
Beta, 05. 03. 2023.
Ribe u bazenima koji se nalaze nizvodno od fabrika za preradu vode u roku od nekoliko nedelja menjale su pol od muškog u ženski jer su bile izložene hemikalijama koje menjaju hormone, a nalaze se u kontraceptivnim tabletama.
BBC, 02. 04. 2023.
Nedavne studije su pokazale da antidepresivi mogu da izazovu niz promena u ponašanju vodenih organizama, od agresije do privučenosti svetlom i povećane „hrabrosti“.
Blic, 18. 09. 2022.
Naučnici su utvrdili da su pojedine ajkule u blizini brazilske obale pozitivne na kokain. Biolozi su testirali 13 brazilskih oštronosnih ajkula uzetih iz vode oko obala u blizini Rio de Žaneira i otkrili visok nivo kokaina u mišićima i jetrama. Koncentracije su bile čak 100 puta veće nego kod drugih vodenih bića testiranih ranije. Stručnjaci veruju da kokain dolazi u vodu preko ilegalnih laboratorija za proizvodnju, ili kroz izmet korisnika droga.
Danas, 23. 07. 2024.
Godine 1975. Stiven Spilberg snima film Ajkula. Radnja se odvija u malom obalskom gradu u kome ajkula ubija devojku koja odlazi na noćno plivanje. Šerif zatvara plažu, ali gradonačelnik u strahu od gubitka turista odlučuje da je ipak otvori, što dovodi do ubistva dečaka…
Film postaje planetarni hit, takav da je u narednim godinama dobio drugi, treći pa i četvrti deo. Filmovi su bili toliko popularni da su satanizovali ajkule do mere da je opšte prihvaćeno mišljenje da su to jedne od najsmrtonosnijih životinja.
Ajkula – peti deo
Terapeutski centar – Okean
žanr – distopijski rom-kom
U svakom zlu ima nešto dobro. (Kaže narodna poslovica.)
Distopija. (Suprotno od utopije.) Ekološka kataklizma. (To ne može da se izbegne ni u jednom scenariju.) Čovek je svojim postojanjem zagadio sve. Zelenila gotovo da nema, jedva se diše, divlje životinje dezorijentisano tumaraju gradovima. U rekama i okeanima tone i tone đubreta, mikroplastika i droge nalaze se u svim bićima vodenog sveta, izazivajući povećanu agresiju koja reke, mora i okeane pretvara u zone smrti za čoveka.
Ajkule navučene na narkotike, koji se iz ljudskog izmeta kanalizacijom izlivaju u vodu, kreću u svoj krvavi pir.
Međutim, zgodni naučnik srednjih godina, koji je popularnost stekao na tik-toku, veruje da korišćenje droga može biti korisno u psihoterapijske svrhe. Kako navodi, droge, pre svega ekstazi, poznat kao MDMA, kod ljudi izaziva empatiju, emocionalno otvaranje i promišljanje o sopstvenim traumama. On veruje da bi najteži pacijenti kod kojih su traume duboko potisnute mogli vrlo dobro da reaguju na terapije narkoticima i da bi ih to dovelo do otvaranja i povezivanja s najranjivijim delovima ličnosti. Dobija priliku da uz pomoć preko trinaest ajkula pozitivnih na narkotike dokaže svoju teoriju. Ako je tačna, moglo bi se desiti da se drogirane ajkule zapravo suoče sa svojim traumama i time postanu manje agresivne.
Mlada transdžender influenserka, veganka, zaštitnica prava životinja, koristi uticaj preko svojih mreža da spreči doktora u njegovom naumu, verujući da tako štiti ajkule. Posle nekog vremena uviđa da je upravo to način da okeani postanu mesta gde vlada sloga i tako doprinesu građenju novog sveta u kome nema pohlepe i rata već se svi, drogirani, suočavaju sa svojim traumama i rade na razvoju sopstvenih ličnosti.
Ispostavlja se da ajkule u svojoj biti nisu agresivne, da im je preko glave imidža ubice, i da zapravo samo žele miran život. Upravo sada, dok kukamo nad ekološkom katastrofom koju smo izazvali, menja se evolucija, nesvesni, kreiramo novi poredak koji će biti pravedniji i bolji za sve. Možda već sada, u nekom susretu ajkule i čoveka, čovek ne ume ni da prepozna da radostan sjaj u ajkulinom oku nije posledica toga što je ona ugledala večeru, već toga što negde u svojoj glavi radi na sopstvenim traumama i vidi put ka ličnoj transformaciji.
[1] Neproveriva informacija.
Kustoskinja i autorka teksta: Mia David
