Samostalnom izložbom Nine Ivanović predstavljamo pejzaže različitih formata i tehnika u mediju crteža, sa dominantnim motivima reka, planina i šuma. Svaki pejzaž predstavlja jedan zapis, belešku i jedan sentiment. Po prvi put, ovom prilikom umetnica koristi bakarnu žicu, različitih tonaliteta i debljina uz pomoć kojih vrši nijansiranje pejsaža. Prostorni crteži na izložbi su upotpunjeni crtežima na papiru i dok plošnost prostornih crteža zamenjuje crtež u perspektivi na papiru, apstrahovane forme linearnih struktura i šupljina žičanih skulptura bivaju ispunjene valerskim nijansiranjem tonova i boje.
Osobenost umetničke prakse Nine Ivanović, još od ranih studentskih radova, karakteriše prevođenje dvodimenzijalnog crteža u skulptoralne forme, odnosno prostorne crteže. Zamenjujući liniju žicom, prostorni crtež postaje Ninin prepoznatjiv umetnički gest i modus rada koji vrlo brzo privlači pažnju i biva propraćen plodonosnom izlagačkom aktivnošću kako u zemlji tako i u inostranstvu, brojnim rezidencijalnim boravcima, ali i podstaknut nizom priznanja i nagrada.
Nemirne vode kao naslov izložbe, nameće se i kao paradigma vremena u kome živimo, praćeno neizvesnostima, strahovima i turbulentnim dogadjajima. U moru nesigurnosti prepustiti se toku vremena znači postati fluidan, fleksibilan i adaptivan ali i naučiti vešto ploviti kroz sve neprilike. Ništa nije čvrsto i stabilno, kao ni prostorni crteži Nine Ivanović. Iako konstruisani od armature, čeličnih i bakarih žica, forme i oblici postaju demetarijalizovani u prostoru, te u savremnom kulturnom kontekstu oni postaju vizuelne beleške vremena, našeg odnosa prema prirodi i njenim tokovima.
