Dobro došli u Shady Laguna Resort! On može biti bilo gde na kugli zemaljskoj, u nekom egzotičnom raju ili u vašoj mašti. Ko zna… Uživajte, dobro se zabavite, ali budite oprezni!
Kroz izmaglicu od toplote i vodene pare, dve devojčice Ada i Milica se radoznalo šunjaju. One se provlače kroz gusto tropsko rastinje koje čine da splet bazena više ne bude samo mesto za rekreaciju, već ga pretvaraju u poželjno mesto za odmor i beg iz stvarnosti. Po rasutim tragovima možemo naslutiti da se tu neposredno pre njihovog dolaska odigrala luda žurka. Muzika sa radija i dalje svira i mesa se sa šuštanjem i pljuskanjem vode. Nehajno ostavljene cipele na sred prostorije sugerišu da se vlasnica nije obazirala što je bosa napustila žur. Ada i Milica kreću u akciju. Pitate se kakvu akciju? E, o tome one same odlučuju. Možda će se ponašati detinjasto ili prefinjeno ili pomalo divlje, možda će se zagrliti ili gurati, probati cipele na štiklu ili…
Ada i Milica su junakinje animacije u realnom vremenu, koje zahvaljujući jednostavnoj veštačkoj inteligenciji reaguju jedna na drugu i na svoju okolinu. Non Playable After Party je jedinstven video rad Marije Avramović i Sama Tvajdejla, kreiran u Unity-u, koji svojim jezikom i estetikom asocira na video igre. Iako formalno rad izgleda kao video igra, on nije interaktivan, što nam već samo ime sugeriše. Ada i Milica, dve simpatične i nestašne drugarice su kreirane kao autonomni likovi (NPC) koji uz pomoć algoritama same iz grupe animacija biraju kako će da reaguju u realnom vremenu. Kreirajući After Party kao generativni video, devojke nikada neće odreagovati na isti način, te će stoga svakim novim gledanjem video biti drugačiji. Marija i Sam u svojim radovima nastoje da objedine veštačku inteligenciju i savremeno pripovedanje, čineći da posmatrač kako kroči na izložbu bude uvučen u novi svet.
U Non Playable video nas uvode i mali ekrani na kojima vidimo portrete devojčica. Čini se da one nešto čekaju. Dok posmatraju posetioce one su zamišljene, nestrpljive, zaintrigirane. Portrete prati tekst koji je na poziv Marije i Sama za potrebe ovog rada napisao Luka Tripković. Luka kreira jedinstvene narative inspirisan ambijentom Shady Laguna Resort-a. Posmatrajući portrete, Lukine price postaju deo scenografije. One ne objašnjavaju radove, već nude neka od beskonačno mnogo rešenja i interpretacija. Marija i Sam saradnju sa piscem posmatraju kao jedan od pristupa u njihovom istraživanju narativa, fiktivnih likova u fiktivnom okruženju u kojima ambijent manipuliše pažnjom i empatijom posmatrača. Koristeći se lakoćom estetike igrica, oni se bave neopozivom i večnom potrebom da neživim pojavama i likovima daju karakter, vrednost, značenje…
Kao filmični isečci scenografije Shady Laguna Resort-a, radovi iz serije After Party Marije Avramović posmatraču dopuštaju da nasluti kakva se žurka odigrala na bazenu koji simulira tropski raj. Bazeni su neretko pusti, sa ustalasanom vodom, rasutim tropskim rastinjem, lepim ali klizavim pločicama koje su, osim vodom, ponegde zalivene crvenom tečnošću (kao na primer u radu šaljivo nazvanom Bassin des caresses ili Bazen nežnosti) predstavljaju nemoguć i nestabilan prostor, ponegde i potpuno apstraktan. Dominantni plavičasti tonovi koji variraju od prozirne do modro plave svojim nemirnim formama, suprotno od očekivanog mira i sklada, pomalo uznemiruju posmatrača. Povremeno se pojavljuju ženski likovi u adolescentskoj dobi, nevine i naivne u svojoj igri. After Party teži preterivanju, prikazujući bazen kao mesto neizmerne zabave, ali i velikih opasnosti, jer je dovoljan samo jedan pogrešan korak za pad, lom, da sve postane igračka-plačka. Devojčice u specifičnoj fazi odrastanja, koja je najčešće praćena burnim psihičkim, emocionalnim i moralnim krizama i traženjima, na pola su puta između detinjstva i zrelosti. Radovi ispituju oblike ponašanja i karakteristične interakcije u odnosu na detinjaste želje, privatnost i žensko prijateljstvo. Prikazujući momente koji su tako banalni, svakidašnji, karakteristični za mladost, Marija koristi nostalgiju kao sredstvo narativa i dopušta posmatraču da se saživi sa pričom. Pripovedanje nije izostavljeno. Nazivi radova kao na primer I Can Always Tell When Adults Are About To Cry, He Thinks It’s The Ocean – It Is Just A Pool… sami po sebi su veoma narativni, duhoviti, apsurdni i ironični, a neretko su namerno napisani na lošem engleskom jeziku. Kao mlada umetnica, Marija ne odbija uticaje savremene pop kulture, već za svoje radove svesrdno iz nje crpi inspiraciju (iz filmova, knjiga, rep muzike, video igara).
Mokri, modrih usana, iscrpljeni od igre, plivanja, skakanja predah ćemo najčešće potražiti na peškiru. U Shady Laguna Resortu, dvoje umetnika izlažu i desetak izvezenih peškira, koji svojim tekstom u nepromenjenom duhu zaokružuju koncept izložbe. Tekstil i vez su često prisutni u Marijinom stvaralaštvu. Probadanjem tkanina i konac postaju jedno, novo, autonomno delo, tvoreći paradoks u kome se mekoća tkanine i finoća veza suočavaju sa agresivnošću samog stvaralačkog postupka. Nakon što se žurka već desila, mi je možemo samo simulirati. Kao Ada i Milica, svaki put možemo iznova i iznova pokušavati da odigramo naše scenarije koji su se stvarno ili virtuelno dogodili. Slobodni, rasterećeni kao voda koja čini nit među četiri segmenta Shady Laguna Resort-a, izmešteni iz realnosti, lako i naglo, transformišemo svoje vrednosti. U međusobnoj interakciji ovi radovi tvore fluidnu, asocijativnu priču koja odlikuje umetnicin magični svet detinjstva, fantazija i sećanja. Na kraju, ostavljamo vas da sami otkrivate Shady Laguna Resort. Aktivnosti su nepredvidive, a utopije fleksibilne. Uživajte u vašem boravku!
Sonja Beljić,
istoričarka umetnosti
